Beli luk (češnjak) potiče iz srednje Azije, a od davnina je uzgajan u svojstvu hranljive, začinske i lekovite biljke. Stari Grci, Rimljani, Kinezi i Indusi, pored upotrebe u svakodnevnoj ishrani, prepoznali su ga kao lek protiv najrazličitijih oboljenja i smatra se da je njegova upotreba zaustavila širenje mnogih zaraznih bolesti koje su harale u to vreme.
I u našoj tradicionalnoj medicini beli luk zauzima posebno mesto. Vekovima se uzgaja i obilato koristi, tako da gotovo ne postoji bašta koja nema kutak odvojen specijalno za njega. Pored lekovitih svojstava o kojima ćemo tek govoriti, beli luk se na ovom podneblju koristio i kao amajlija – pripisivano mu je zaštitno magijsko dejstvo. Smatran je zaštitom protiv zlih duhova i nevidljivih opasnih sila, nesreće, uroka i kao sredstvo za bajanje, vračanje i odbranu od vampira.
U savremeno doba ova verovanja i običaji su uglavnom iskorenjeni, ali je primećeno i da ljudi izbegavaju njegovu konzumaciju u svežem obliku, zbog jakog, prodornog i dugotrajnog mirisa koji ostavlja za sobom. Dobra vest je da za suzdržavanjem i kalkulacijom kada i kako ga konzumirati zaista nema potrebe, jer postoje metode kojima efikasno možete neutralisati njegov miris. Takođe, danas je beli luk dostupan i u formi praha, granula, kapsula ili ulja što ljudima omogućava da bezbrižno uživaju u ovoj biljci u bilo koje doba dana.
Beli luk kao lek – široka primena u medicini
Iako je vekovima korišćen u medicinske svrhe, antibakterijsko dejstvo belog luka zvanično je potvrđeno tek 1858. godine, kada je Luj Paster dokazao njegovo antibakterijsko dejstvo, tako da je od tada korišćen za lečenje infekcija, pre pronalska antibiotika.
Sadrži preko 200 aktivnih jedinjenja koje deluju kao lek ili preventiva za mnoge bolesti. Najpoznatiji i najkorisniji je alicin, koji belom luku daje tu specifičnu aromu i ukus. Ova supstanca prisutna je samo u svežem, termički neobrađenom čenu i upravo zato se smatra da je luk najkorisnije i najzdravije koristiti upravo u tom obliku. Pored alicina, bogat je mineralima, fosforom, gvožđem, ugljenim hidratima, sumpornim eteričnim uljima, azotnim materijama, vitaminima A, B i C što ga čini odličnim antioksidansom.
Benefiti za čovekov organizam su zaista mnogobrojni, a neki od njih su:
- Pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem (snižava krvni pritisak, sprečava zgrušavanje krvi, smanjuje rizik od infarkta i formiranja tromba)
- Pospešuje varenje hrane, povećava žučnu sekreciju i otklanja tegobe koje se javljaju u želucu i crevima
- Jača i oporavlja organe za disanje
- Leči kožne bolesti, opadanje kose i perut
- Umiruje nervni sistem, otklanja smetnje koje uzrokuju nesanicu, vrtoglavicu i mučninu
- Jača imuni sistem
- Otklanja umor, podiže raspoloženje i energiju
Beli luk u ishrani – primena u kulinarstvu
Energetska vrednost belog luka na 100g je 149kcal. Nezaobilazni je sastojak mnogih jela, kako svetskih, tako i naših domaćih, tradicionalnih. Upotrebljava se u svim oblicima – svež, osusen, u formi ekstrakta ili kao pasta. Odlično se slaze sa svim vrstama mesa, ribom, morskim plodovima, kao dodatak kuvanim jelima, kao sastojak preliva za salate ili sosova za pastu. Kašu od pečenog belog luka možete upotrebiti za zgušnjavanje, a takođe može da se konzerviše u ulju ili ukiseli u sirćetu.
Kako god da ga konzumirali i kako god kombinovali, jedno je sigurno – jelo će dobiti potpuno novu dimenziju! Bez oklevanja uživajte u svim blagodetima ove čarobne biljke kojom nas je priroda nagradila!
